Američki predsednik Barak Obama upozorio je da plan pastora protestantske crkve u Floridi Terija Džonsa, da obeleži godišnjicu terorističkih napada na SAD spaljivanjem primeraka Kurana, ide u prilog Al Kaidi.

"To je će biti pravi neočekivani poklon Al Kaidi za regrutaciju novih članova", rekao je Obama u intervjuu programu "Dobro jutro, Ameriko" televizijske mreže Ej-Bi-Si.

"Moglo bi izbiti žestoko nasilje na mestima poput Pakistana ili Avganistana. To bi doprinelo regrutovanju pojedinaca koji bi bili spremni da dignu sebe u vazduh u američkim ili evropskim gradovima", upozorio je američki predsednik.

Džons planira da spali oko 200 primeraka svete islamske knjige 11. septembra, na devetu godišnjicu terorističkih napada na Njujork i Vašington.

Pastor smatra da će se na taj način suprotstaviti islamskom terorizmu, ali njegov plan su žestoko kritikovali verski, politički i vojni lideri u SAD i celom svetu, tvrdeći da će isprovocirati nove napade.

"Nadam se da on shvata da je ono što predlaže potpuno u suprotnosti sa američkim vrednostima, da je ova zemlja izgrađena na temelju verske slobode i verske tolerancije", rekao je Obama.

"Kao vrhovni komandant američkih oružanih snaga želim da kažem svešteniku Džounsu, da taj njegov plan zaista dovodi u opasnost naše mlade žene i muškarce u uniformi, u Iraku i u Avganistanu", rekao je Obama.

Američki predsednik je napomenuo da država ne raspolaže pravnim sredstvima kojima bi mogla da spreči pastora da sprovede svoju nameru, osim da lokalne vlasti spreče javno spaljivanje.

Osude i u Britaniji 

Britanska vlada, anglikanska crkva i bivši britanski premijer Toni Bler takođe su osudili planove crkve na Floridi.

Portparol britanskog premijera Dejvida Kamerona istakao je da se britanska vlada snažno protivi bilo kakvom pokušaju vređanja nekog člana verske zajednice ili neke etničke grupe, dok je nadbiskup anglikanske crkve iz Kenterberija Robin Vilijams rekao da u tradiciji nema mesta za nasilni čin.

"Pretnja nasiljem nad svetim spisima je za duboko žaljenje i mora da bude snažno osuđena", naglasio je nadbiskup Vilijams u svojoj tradicionalnoj poruci muslimanskoj zajednici povodom Ramazana.

Bivši britanski premijer Bler oglasio se saopštenjem u kome je pozvao ljude da "čitaju Kuran, a ne da ga spaljuju".

Bler je rekao da se kao hrišćanin pridružuje ljudima, "bilo da su vernici ili ne, koji traže od pastora Terija Džonsa da odustane od takve vrste protesta", prenele su agencije.

Rezolucijom, za koju je glasalo 337 poslanika, dok je njih 245 bilo protiv, Evropski parlament traži od Francuske i drugih zemalja EU da odmah obustave proterivanje Roma.

Evropski parlament je u rezoluciji izrazio "veliku zabrinutost zbog mera francuskih vlasti, ali i vlasti drugih zemalja članica prema Romima i ostalima, a koje predviđaju njihovo proterivanje".

Rezolucijom se traži od Pariza i vlasti drugih zemalja da "momentalno obustave proterivanje Roma".

U rezoluciji se, takođe, osuđuje nedavni sastanak o imigrantima i slobodnom kretanju, koji je, na inicijativu francuske vlade, organizovan u Parizu. U tekstu se ističe da su takve teme "u nadležnosti Evropske unije".

"Takav stav ide zajedno sa talasom stigmatizacije Roma i njihovog predstavljanja u lošem svetlu u političkim govorima", piše u rezoluciji.

"Pravo svih građana Unije i članova njihovih porodica da se slobodno kreću i borave u čitavoj Uniji, jeste osnovni stub državljanstva Unije kako je definisano ugovorima", ističe se u rezoluciji Evropskog parlamenta.

Francuska ne odustaje 

Međutim, francuski ministar za imigraciju Erik Beson izjavio je u Bukureštu da nema govora o tome da Francuska prestane sa vraćanjem Roma u zemlje porekla.

"Želim da veoma jasno kažem da nema govora da Francuska obustavi vraćanje u zemlje porekla bilo da je reč o Rumunima, Bugarima ili nekim drugim državljanima", rekao je Beson tokom posete Bukureštu.

Francuski ministar smatra da je Evropski parlament prekoračio svoja ovlašćenja i ističe da se Pariz neće pokoriti političkom diktatu, kao i da Francuska primenjuje međunarodno pravo i državne zakone.

Beson je u saopštenju naveo da "Francuska nije donela nikakvu posebnu meru prema Romima" i da na njih gleda kao na "građane zemlje čije državljanstvo imaju", a ne kao na Rome.

Ministar je, takođe, izrazio žaljenje zbog "pokušaja instrumentalizacije" francuske politike.

Francuska je tokom leta preduzela oštre mere prema Romima, uklanjajući njihova naselja i vrativši pripadnike te zajednice u zemlje porekla, uglavnom u Rumuniju i Bugarsku.

Pariz je na oštre kritike koje su usledile odgovarao da su te mere u skladu sa zakonima Francuske i evropskim pravilima.

Ruski bankar Mihael Daudov, predsednik Upravnog odbora Lesprom banke, ubijen je sinoć u centru Moskve, ispred svoje kancelarije.

Prema rečima svedoka, ubica je sačekao 66-godišnjeg Daudova ispred zgrade i ispalio više hitaca u lice.

Na mestu ubistva nađeno je 6 čaura od metaka, a prema rečima svedoka koga citira dnevnik "Komsomolskaja pravda", došlo je i do pucnjave.

Daudov je posedovao gotovo 19 odsto akcija u Lesprom banci.

U eksploziji koja je jutros odjeknula na ulazu u glavnu gradsku pijacu Vladikavkaza, poginulo je 16 osoba, a sto ljudi je povređeno, saopštila je policija, a prenela ruska agencija Ria Novosti.

"Nema još preciznih informacija. Videću sam na licu mesta", rekao je lider Severne Osetije Taimuraz Mamsurov, koji stigao na mesto događaja.

Prema prvim informacijama, eksplodiralo je vozilo koje je bilo parkirano u blizini glavne gradske pijace i od siline udara pukla su stakla na obližnjim zgradama.

Glavna gradska pijaca nalazi se u ulici Džanajeva, u prestonici Severne Osetije.

Po nalogu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, avion Ministarstva za vanredne situacije opremljen specijalnom medicinskom opremom, upuđen je u Severnu Osetiju, radi prevoza ranjenih.

Predsednik Severne Osetije Tajmuraz Mamsurov izjavio je za Itar Tas da je u automobilu koji je eksplodirao preko puta pijace pronađen leš muškarca za koga se pretpostavlja da je terorista-samoubica.

Predstavnik Istražnog komiteta pri Tužilaštvu Rusije Vladimir Markin saopštio je da je pokrenuta istraga o terorističkom aktu.

Prema rečima Markina, eksplozivna naprava je imala snagu između 30 i 40 kilograma trotila, a bila je napunjena usitnjenim delovima metala.

Nacionalni antiteroristički komitet Rusije izdao je saopštenje u kojem se upozorava da se očekuju nove eksplozije u Vladikavkazu.

U šumskim požarima na severoistoku Kazahstana život su izgubila tri šumska čuvara i troje civila, a više stotina kuća je uništeno, saopštila je vlada te zemlje.

Kazahstansko Ministarstvo za vanredne situacije preciziralo je da su se požari, koji su besne u oblasti Pavlodar, proširili do granice sa susednom Rusijom.

Kako je ranije navedeno, požari su zahvatili površinu od 3.300 hektara.

U noći između utorka i srede izgorelo je više od 300 kuća u obližnjoj ruskoj oblasti Altaj, zbog čega je oko hiljadu stanovnika te oblasti ostalo bez domova, podaci su ruskih službi.

"I dalje postoji opasnost da se požari u Kazahstanu prošire na rusku teritoriju. Ugrožene su dve ruske oblasti - Altaj i Novosibirsk", navelo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije.

U oblasti Altaj izgorelo je oko 6.500 hektara u poslednja 24 časa, prenela je RIA Novosti, a u gašenju požara trenutno učestvuje 1.500 ljudi.

Kazahstanske vlasti odobrile su vazdušni koridor za ruske avione kako bi pomogli u gašenju zarišta u pograničnim oblastima između dve zemlje.

Rusiju je u julu i avgustu zahvatio toplotni talas koji je izazvao velike požare na zapadu zemlje. Veliki broj sela tada je potpuno uništen, a život je izgubilo oko 50 ljudi.

U Pjongjangu je, sudeći po snimcima koje ovih dana šalju strane agencije, sve spremno za Kongres Radničke partije.

Pošto je poslednji održan pre čak trideset godina, kada je sadašnji lider Kim Džongil ušao u najuže rukovodstvo, analitičari su gotovo sigurni da će sada na političku scenu zvanično stupiti njegov najmlađi sin. Nagađanja o nasledniku učestala su od kako je 68-godišnji Kim, pre dve godine, imao moždani udar.

Iako nije objavljen tačan datum održavanja kongresa, ulice glavnog grada odaju da se sprema krupan događaj u političkom životu Severne Koreje.

Na plakatima se stanovništvo poziva da obeleži svečanost koja će obasjati državnu istoriju. To će biti tek treći kongres Radničke partije od njenog osnivanja. Na poslednjem je političku premijeru imao sadašnji lider Kim Džongil i očekuje se da je sada red na njegovog sina Kim Džonguna.

"Naši partijski delegati okupljaju se samo u vreme revolucionarne prekretnice, da motivišu entuzijazam armije i ljudi. Ovaj kongres biće važna prilika da se zemlja promoviše kao moćna i napredna", kaže profesor na Severnokorejskoj akademiji društvenih nauka Kim Čangdžong.

Zapadni analitičari kažu da najmlađi Kim možda neće odmah biti imenovan za naslednika, ali da će dobiti važnu partijsku funkciju.

Pratio je oca u nedavnoj poseti Kini, a bio je uključen i u rešavanje krize oko potapanja južnokorejskog broda. U Seulu čak kažu da ih ne bi čudilo da je brod namerno potopljen, da bi on dobio priliku da se iskaže kao sposoban za krupne državne poslove. Izbor naslednika protiče u tajnovitosti, karakterističnoj za Severnu Koreju.

U zvaničnoj biografiji, inače, piše da je Kim Džongil rođen 1942, na Svetoj planini, najvišoj tački Korejskog poluostrva.

Kao i sve u Severnoj Koreji, međutim, i njegovo rođenje prati misterija, pa se istražuju podaci po kojima je rođen godinu dana ranije, u ruskom selu Vjackoje, nedaleko od grada Habarovska, gde su jedno vreme bili kineski i korejski gerilci, među kojima i Kim Ilsung.

"Sećam se njihovog kampa, bilo im je dozvoljeno da se slobodno kreću po selu. Neki su se ovde i oženili i ostali", navodi Anatolij Korovikov iz Vjackoje.

U gradskoj administraciji nema dokumenata koji bi potvrdili da je Vjackoje mesto rođenja severnokorejskog lidera, ali odgovor ruske službe bezbednosti i policije da je informacija poverljiva mogao bi da znači da tu nečega ima.

Više kompanija i stručnih timova doprinelo je eksploziji u Meksičkom zalivu i potonjoj ekološkoj katastrofi u vodama i priobalju zaliva, saopštila je naftna kompanija BP.

U obimnom izveštaju objavljenom na veb sajtu BP-a, ta kompanija je incident u Meksičkom zalivu opisala kao "nesreću" koja je uzrokovana "složenom i međusobno povezanom serijom mehaničkih grešaka i ljudskih procena s jedne strane, i lošim inženjerskim projektom, njegovom primenom i neodgovarajućom koordinacijom stručnih timova sa druge strane".

Tim BP-a navodi da je zbog svega toga bilo potrebno više od tri meseca da se zapuši rupa na bušotini u Meksičkom zalivu.

Odlazeći izvršni direktor naftnog giganta Toni Hejvord, komentarišući izveštaj, rekao je da je on pružio "značajnu novinu" u istrazi o uzrocima nesreće.

"Očigledno je da je do tragedije pre dovela serija složenih činilaca, nego neka pojedinačna greška ili promašaj. U nju je bilo umešano više različitih strana, uključujući i BP, "Halibarton" - druga po veličini svetska naftna kompanija i "Transoušen" - najveća svetska kompanija koja iznajmljuje postrojenja i opremu za priobalno bušenje nafte", naveo je Hejvord.

Novi šef BP-a, Bob Dadli rekao je da je ta kompanija od početka istrage upozoravala da odgovornost za nesreću snosi više različitih činilaca.

"Ovaj izveštaj je otišao korak dalje, predstavivši detaljnu analizu činjenica, kao i preporuke na koji način da BP i druge umešane strane poboljšaju svoja postrojenja i celokupan rad. Mi smo prihvatili sve preporuke i sada proučavamo kako da one na najbolji mogući način budu primenjene na našim bušotinama širom sveta", rekao je Dadli.

On je ocenio da se radi o "tragičnoj nesreći" koja je rezultirala gubitkom 11 života i ugrozila zajednice i životnu sredinu u priobalju Meksičkog zaliva.

"Od početka smo prihvatili sopstvenu odgovornost za nesreću. Odlučni smo da naučimo lekciju za budućnost i radimo na unapređenju bezbednosti naših operacija... Učinićemo sve da u budućnosti sprečimo slične tragedije", poručio je Dadli.

Istraživački tim BP-a izneo je 25 preporuka, koje se tiču poboljšanja pneumatika na bušotinama, bolju kontrolu pritiska i postrojenja u celosti, unapređenje alarmnog sistema, kao i veću kontrolu stručnosti osoblja.

Izveštaj je posle četvoromesečnog istraživanja izradio tim predvođen šefom za bezbednost i operacije BP-a, Markom Blajom.

Taj izveštaj, kako ocenjuje agencija AP, daleko je od konačne reči o mogućim uzrocima eksplozije na naftnoj platformi BP-a, nedaleko od obala Luizijane u Meksičkom zalivu, koja se desila krajem aprila.

Istrage o toj nesreći vode i američko Ministarstvo pravosuđa, Obalska straža i Kancelarija za rukovođenje okeanskom energijom, regulaciju i sprovođenje zakona.

Tokom tri meseca, koliko je nafta isticala u more Meksičkog zaliva, izlilo se, prema podacima američkih vlasti, 776 miliona litara "crnog zlata" i ugrožen je u velikoj meri eko sistem celog područja.

Delegaciju Bele kuće nižeg ranga primio u diplomatskom protokolu kineski predsednik Hu Đintao i založio se za "zdrave i stabilne veze" Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

U razgovoru sa direktorom američkog Nacionalnog ekonomskog veća Lorensom Samersom i zamenikom savetnika za nacionalnu bezbednost Tomasom Donilonom, kineski predsedik je istakao da Peking pozitivno gleda na novi napredak u kinesko-američkoj saradnji.

"Kina je voljna da sa Sjedinjenim Državama zajednički radi na promovisanju zdravih i stabilnih međusobnih odnosa", izjavio je Hu Đintao, predsednik Kine.

Pozivajući se na neimenovane kineske diplomate, list ''Saut čajna morning post'' objavio je da su se dve vlade zapravo dogovorile da nastave vojnu saradnju, koju je Peking ove godine suspendovao zbog američkog plana da Tajvanu proda oružje.

Američka administacija osudila je nameru sledbenika jedne evangelističke crkve na Floridi da 11. septembra ogranizuju javno spaljivanje primeraka Kurana.

Portparol Stejt departmenta Filip Krauli izjavio je da se nada da će se Amerikanci usprotiviti takvim, kako je istakao, "neameričkim" planovima crkve pastora Terija Džonsa da na taj način obeleži devetu godišnjicu terorističkih napada Al Kaide na Njujork i Vašington.

"Mislimo da su to provokativni akti. Želeli bismo da više Amerikanaca ustane i kaže da je to u neskladu sa američkim vrednostima. U stvari, sami ti akti su neamerički", rekao je Krauli na konferenciji za štampu.

Krauli je napomenuo da vlada SAD podržava slobodu izražavanja, ali je za javno spaljivanje islamske svete knjige rekao da je akt koji može imati ozbiljne posledice, pošto iskazuje nepoštovanje prema jednoj velikoj svetskoj religiji.

Krauli je dodao da su američke diplomatske misije već prijavile da je tim povodom u više muslimanskih država došlo do manjih demonstracija i dodao da ta akcija izlaže riziku živote običnih Amerikanaca, diplomata i vojnika.

Portparol Bele kuće Robert Gibs se potpuno složio sa onim što je prethodno rekao komandant američkih snaga u Avganistanu, general Dejvid Petreus, da će "slike javnog spaljivanja Kurana sigurno iskoristiti ekstremisti u Avganistanu i širom sveta za raspaljivanje javnog mnjenja i izazivanja nasilja".

"Ova administaciija je zabrinuta zbog bilo kakve slične akcije koja nanosi štetu našim trupama", rekao je Gibs.

Reagovao je i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji je trenutno u Vašingtonu, izjavom da je zabrinut zbog mogućih negativnih posledica po bezbednost trupa zapadne vojne alijanse.

Evangelisti ne odustaju 

Sledbenici male evangelističke novozavetne zajednice, koja se zove Crkva "Dav vorld autrič center" na Floridi, koji nameravaju da 11. septembra organizuje spaljivanje primeraka Kurana, odbacili su ta upozorenja.

Pastor Džons je izjavio da je svestan da će spaljivanje islamske svete knjige izazvati žestoko protivljenje, ali dodao da smatra da Amerika ne treba nikome da se izvinjava zbog svojih dela, niti da se povija pred moćnicima.

Pastor je rekao da je njegova namera da se pošalje "upozorenje radikalnim elementima u islamu".

"Ponekad, to piše i u Bibliji, ima trenutaka kada morate da ustanete i kažete: bilo je dosta", rekao je pastor.

Evangelistička crkva u Gejnzvilu proglasila je 11. septembar "međunarodnim danom spaljivanja Kurana".

U Gejnzvilu je ovih dana pojačano prisustvo policije, pošto je Džons primio više od 100 pretnji smrću.

Policija i gradonačelnik zatražiili su od Džonsa da otkaže skup, ističući da, iako mu američki ustav garantuje slobodu govora, okupljanja i ispovedanja vere, prekršiće gradske propise ako bez odgovarajuće dozvole nastavi sa pripremama.

Gradske vlasti su mu već uskratile dozvolu za javno spaljivanje Kurana.

Američka nevladina organizacija "Hjuman Rajts Voč" dobiće donaciju od sto miliona dolara od američkog miljardera Džordža Soroša. Reč je o najvećoj donaciji koju je Soroš ikada poklonio nekoj grupi za ljudska prava, a biće isplaćena u narednoj deceniji.

Iako je aktivna u čak 90 zemalja, 70 odsto prihoda organizacije "Hjuman Rajts Voč", obezbeđuju američki donatori.

Soroš smatra da će joj stotinu miliona dolara omogućiti da ubuduće polovinu prihoda ubira iz inostranstva, posebno sve razvijenijih ekonomija, poput Indije i Brazila.

Cilj je da "Hjuman Rajts Voč", u narednih pet godina, udvostruči svoj godišnji budžet - sa 48 miliona na 80 miliona dolara.

Organizacija treba da se širi, kako bi njene aktivnosti poprimile znatne međunarodne razmere.

Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, različitim grupacijama za ljudska prava svake godine donira oko stotinu miliona dolara.

Soroš, međutim, tvrdi da je u vreme Bušove administracije imao dosta problema, zbog promene odnosa sveta prema Americi.

Sjedinjene Američke Države, kao glavni promoter ljudskih prava, za vreme Buša, izgubile su moralni autoritet.

Filantrop koji na Forbsovoj listi najbogatijih zauzima 35. mesto, poseduje bogatstvo od 14 milijardi dolara.

Polovinu svog imetka odlučio je da pokloni za života, a ostatak posle smrti.