Naša pravoslavna crkva slavi praznik Svetog Vasilija Ostroškog. Njegove mošti kao velika svetinja čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori. Ovo je mesto hodočašća vernika svih religija.
Kako saznajemo, ostrošku sposnicu sa čudotvornim moštima, u kojoj je za života boravio sveti Vasilije, posećuju i hrišćani i muslimani podjednako verujući u njihovu moć iscelenja.
   Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, odakle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i čuvajući svoje vernike od turskih svireposti.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671 godine.
   Srpska pravoslavna crkva slavi svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja, odnosno 29. aprila, po julijanskom kalendaru.

Manastir Ostrog

   Manastir Ostrog se nalazi nadomak Nikšića, smesten je u steni, sa koje se pruža pogled na ravnicu Bjelopavlića.
   Ovaj Manastir je osnovao hercegovački mitropolit Vasilije u XVII veku. On je ovde sahranjen i proglašen svecem čudotvorcem. Njegovo telo počiva u ćivotu u pećinskoj crkvi. Manastir je obnovljen prošlog veka (1923-1926).
   Pravoslavni manastir Ostrog je jedan od najposećenijih manastira na Balkanu. Ovde dolaze vernici iz celog sveta, kao i vernici svih religija.

   Svake godine 6. maja po novom, a 23. aprila po starom kalendaru, obeležava se uspomena na Svetog Đorđa. Ovaj praznik proslavljaju Katolici i Pravoslavci, svako po svom kalendaru. U našem narodu ovaj praznik vuče korene i osobine od davnina, meša se sa predhrišćanskim kultovima Balkana.

   Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikonii predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu". Pod pobedom koju je sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama carica Aleksandra, žena cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.

Istorija:

   U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan. Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka "Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak".

   Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavni običaji su:

* pletenje venaca od bilja
* umivanje sa biljem
* kupanje na reci