| O (ne)ljubaznosti |
 |
 |
|
Vidimo stvari i ljude oko sebe, ne kakvi su, nego kakvi smo mi... Prava ljubaznost je više od puke učtivosti, ona podrazumeva svesnost, iskrenost i otvorenost, a iskrenost je često bolna. Takođe, prava ljubaznost je povezana sa ljubavlju. Neljubaznost ima korene u narcisoidnosti i karakterisana je nesvešću. Narcizam je osnovni preduslov neljubaznosti. Možemo ga posmatrati kao poremećaj u razmišljanju. Tačnije, narcisi ne razmišljaju jasno o drugim ljudima – ako o njima uopšte razmisljaju. Kako je njihovo razmišljanje o drugima ozbiljno ošteceno, tako je i svest narcisa na sličan način poremećena… Naravno potreban je napor ispoljavati ljubaznost u ovako neljubaznom svetu. Ljudi nisu navikli čak da na ljubaznost odgovore ljubaznosću. Prava ljubaznost nema samo izgled učtivosti vec uključuje i promišljeno konfrotiranje da bi se zaštitili viši principi. Prava ljubaznost zahteva iskrenost i otvorenost, a samatra se da je malo ljudi na to spremno… Dok neljubaznost uglavnom proizilazi iz nesvesti i ima korene u narcizmu. Ljubaznost je u dubokoj vezi sa obzirnošću, svesnošću i moralom. Mi možemo da izaberemo da postanemo svesniji i ljubazniji, jer posedujemo slobodnu volju… Temelj ljubaznosti – svesnost sebe i drugih… Duhovna moć je uvek ljubazna. Neljubaznost se može opisati kao pogrešna upotreba moći. Treba da budemo pravo ljubazni, a ne prividno fini. |
